Stih dana
Dnevna refleksija generisana veštačkom inteligencijomGospodine, ujutro ćeš čuti moj glas; ujutro ću se predstaviti tebi i čekati.
U nежnoj tišini zore, pre nego što svet uđe sa svojom bukom i zahtevima, duša pronalazi svoj pravi stav — okrenuta potpuno prema Bogu, kao suncokretu koji instinktivno traži svetlo. Postoji duboka mudrost u ovoj jutarnjoj posvećenosti, jer ona izjavljuje da prvi plod naših sati buđenja ne pripada našim anksioznostima ili ambicijama, već živom Bogu. Da *čekamo* na Njega nije pasivna rezignacija već čin žestoke, očekivane vere — ratnika koji utvrđuje svoj stav, oči uperene na horizont gde će se sigurno pojaviti milost. Svako jutro postaje malo uskrsnuće, dnevnu obnovu našeg saveta koji šapće: *Ti si dovoljan, i doći ćeš.* Neka ovo bude naš sveti ritam — da tražimo pre nego što se trudimo, da slušamo pre nego što govorimo, i da usidimo svaki dan u nepopustljivu sigurnost njegove verne prisustva.